Jedna priča o dva života

U knjizi Jelene Tinske „Devojke iz boljih kuća” drugi glavni lik je njena prijateljica još iz detinjstva – poznata slikarka Ljiljana Drezga

Za „Devojke iz boljih kuća” Jelene Tinske moglo bi se reći da je od onih knjiga koje se ređe pišu. Potvrđuje to i podnaslov na koricama knjige kojim je ona definisana kao romansirana biografija jednog prijateljstva. Može se ona i tako nazvati, premda nije tipičan izdanak pomenute književne vrste. Pre se radi o mozaiku važnih i zanimljivih fragmenata iz životopisa glavnih junakinja knjige. Ona druga, sa kojom je autorka prijateljica još iz detinjstva, jeste poznata slikarka Ljiljana Drezga.

Te nekad lepe beogradske cure dobro su poznavale Beograd, a i Beograd njih, tako da nije preterano reći da je taj „njihov grad”, u stvari, treće lice ove knjige. Kako neko reče, ona je i svojevrsna „enciklopedija ovog grada”, posebno onog iz poslednjih decenija prošog veka. Mnoge više ili manje znane ličnosti samo promiču na ovim stranicama – imenom, rečju i slikom. I kad se sve to stavi u isti ram, onda nam se ukaže jedna zaista živopisna slika Beograda koji se mora spasavati od zaborava.

Ta knjiga, koja je svakako i jedno sentimentalno putovanje kroz sopstvene živote, i onih koji su ih obeležili, nije samo za vršnjake ovih „devojaka”. Poslastica za one iz šezdesetih, sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka, u čijim redovima će mnogi prepoznati i sebe same, već je i za mladi radoznali svet, onaj što voli da „pretura” po koječemu što je nekad bilo u gradu gde žive. Ne bi li tako više saznali o tim starim dobrim vremenima – da se poslužimo ovom obožavanom sintagmom dušica nostalgičnih.