Pr­vu sa­mo­stal­nu iz­lo­žbu ima­la sam u Do­mu omla­di­ne, ka­ko do­li­ku­je mla­dom iz­la­ga­ču. Ta­da sam ima­la 22 go­dine! Bi­la sam, na­rav­no, ja­ko uz­bu­đe­na. Dok su se po­stavlja­le sli­ke, druš­tvo su mi pra­vi­li Ko­sa Bok­šan i Pe­tar Omči­kus. Otva­ra­nje je bi­lo po­pod­ne i tre­ba­lo je da iz­lo­žbu otvo­ri Bra­na Pe­tro­vić, naš ču­ve­ni pe­snik. On je sti­gao, ali avaj iz Vrš­ca, sa ba­la vi­na, i uz­vik­nuo: ’Čast mi je da otvorim iz­lo­žbu mom pri­ja­te­lju Dre­zgi’, na šta se za­o­rio smeh u ga­le­ri­ji! Pred­go­vor mi je na­pi­sao Đor­đe Ka­di­je­vić, a u tim mo­jim po­če­ci­ma pr­vi su me po­dr­ža­li Ka­di­je­vić, Zo­ran Mar­kuš, La­za Tri­fu­no­vić i naš ve­li­ki sli­kar Sto­jan Će­lić, pri­ja­telj mo­je maj­ke. Ja sam se 1969. uda­la i jed­nog da­na me je po­zva­la Kata­ri­na Am­bro­zić, ta­ko­đe pri­ja­te­lji­ca mo­je maj­ke, i re­kla mi je da sme­sta do­đem kod nje u Na­rod­ni mu­zej, da ima ne­ke ve­sti za me­ne! Od­ju­ri­la sam a ona me je sa­če­ka­la i sa vra­ta mi sa­opšti­la da sam pri­mlje­na u ču­ve­nu ra­di­o­ni­cu kod Kr­ste He­ge­du­ši­ća za­jed­no sa Ma­ri­nom Abra­mo­vić! Te­kle su moju karijeru
Na­kon dva me­se­ca sa­zna­la sam da sam trud­na. Mo­ja maj­ka, že­na od ka­ri­je­re, bi­la je ja­ko pro­tiv trud­no­će, ali ja sam od­lu­či­la da ro­dim mo­ju ćer­ku Ele­nu. Ni­ka­da ni­sam za­ža­li­la! Ka­da sam ima­la ve­li­ku iz­lo­žbu 1994. go­di­ne u Ko­na­ku kne­gi­nje Lju­bi­ce, doš­la mi je Ka­ća Am­bro­zić i re­kla mi da mi po­red ova­kvih sli­ka opraš­ta što ni­sam otiš­la u Za­greb. Iz­lo­ži­la sam mo­ja ve­li­ka plat­na 200 × 160 po­sve­će­na Du­na­vu! I do­ži­ve­la ve­li­ki uspeh!